Na koliko bara se pumpaju gume?

Guma na vozilu je kompleksan sistem koji nosi težinu celog vozila, prenosi sile kočenja i ubrzavanja na put, apsorbuje neravnine i obezbeđuje bočnu stabilnost u krivinama. Sve te funkcije može da obavlja isključivo ako je pravilno napumpana.

Pritisak je ono što zapravo nosi vozilo – ne materijal gume. Stisnuti vazduh unutar gume je ta sila koja drži vozilo na točkovima. Previše ili premalo tog vazduha direktno menja ponašanje gume i celog vozila.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja i rezultatima testova evropskih organizacija za testiranje guma, do 20% saobraćajnih nezgoda povezanih sa gumama ima veze sa nepravilnim pritiskom. To nije zanemarljiva cifra.

Pritisak guma za različite tipove vozila

Putnička vozila

Standardni opseg za kompaktne automobile, sedan i karavan vozila je 2,0 do 2,5 bara. Mnogi proizvođači propisuju različite vrednosti za prednju i zadnju osovinu, posebno ako vozilo ima motor napred (što je slučaj kod ogromne većine automobila danas), jer prednja osovina nosi veću težinu.

SUV i terenska vozila

SUV vozila imaju drugačiji raspored težine, snažniju konstrukciju i često nose veće terete ili vuku prikolice. Preporučeni pritisci su nešto viši, tipično 2,2 do 2,8 bara, a pri punom opterećenju ili vuči prikolice vrednosti mogu ići i do 3,0 bara, zavisno od modela.

Kombiji i laka komercijalna vozila

Ova vozila projektovana su za nošenje tereta, pa imaju pojačane gume i zahtevaju viši pritisak. Tipična vrednost je 3,0 do 4,5 bara, a pri punom opterećenju pritisci mogu biti i viši.

Rezervna guma

Ovo često prođe nezapaženo: rezervna guma ima sopstveni preporučeni pritisak koji se razlikuje od putnih guma. Kod kompaktnih rezervnih guma, pritisak je obično 4,2 bara, jer je ta guma dizajnirana za vožnju samo do najbližeg vulkanizera i pri ograničenoj brzini (obično do 80 km/h). Preporučujemo da proverite pritisak rezervne gume najmanje jednom godišnje, jer se i u njoj pritisak prirodno smanjuje.

Kako pronaći pravi pritisak za vaš automobil

Svaki automobil ima nalepnicu sa preporučenim pritiscima. Ona se obično nalazi na jednom od tri mesta:

Na rubnom delu vozačkih vrata – najčešće na metalnoj ili plastičnoj površini koja postaje vidljiva kada se otvore vrata vozača. Ovo je daleko najčešće mesto i gotovo sigurno ćete je tamo pronaći.

Na poklopcu rezervoara za gorivo – kod nekih modela, nalepnica je smeštena upravo tu.

U uputstvu za vaše vozilo – svaki vlasnik ima pravo na ovu informaciju, a uputstvo je najdetaljniji izvor i često daje različite pritiske za različita opterećenja (prazan auto, pun auto, auto s prikolicom).

Na toj nalepnici videćete vrednosti u barima (bar) ili u PSI jedinicama, a ponekad i u obe. Uz to, uglavnom postoje dve kolone: pritisak za vožnju sa manjim brojem putnika i pritisak za potpuno opterećeno vozilo. Nikada ne zanemarujte preporučeni pritisak za puno opterećenje ako redovno vozite sa više putnika ili sa punim prtljažnikom.

Razlika između bara i PSI – šta to znači?

U Srbiji i većini evropskih zemalja, pritisak u gumama meri se u barima (bar). U Sjedinjenim Državama i nekim drugim zemljama koristi se PSI (pounds per square inch – funte po kvadratnom inču).

Ako imate vozilo kupljeno na inostranom tržištu ili naletite na podatke u PSI, evo kako da konvertujete:

1 bar = 14,5 PSI

Dakle:

• 2,0 bara = 29 PSI
• 2,2 bara = 32 PSI
• 2,4 bara = 35 PSI
• 2,5 bara = 36 PSI
• 2,8 bara = 41 PSI

Svi savremeni manometri na pumpama na benzinskim stanicama u Srbiji prikazuju vrednosti u barima, tako da ova konverzija uglavnom neće biti potrebna u svakodnevnoj upotrebi.

Uticaj temperature na pritisak u gumama

Ovo je jedna od najvažnijih, a ujedno i najčešće zanemarenih tema u vezi s pritiskom guma.

Pritisak u gumama nije fiksna vrednost – on se menja sa temperaturom. Vazduh se širi kada se zagreje i skuplja kada se ohladi. Ova fizička zakonitost ima direktan uticaj na vaše gume.

Opšte prihvaćeno pravilo je sledeće: za svakih 10°C promene temperature, pritisak u gumi menja se za otprilike 0,1 bar.

Šta to znači u praksi?

Zamislite da ste u oktobru napumpali gume na preporučenih 2,2 bara, a temperatura je tada bila 20°C. Dolaskom januara, kada temperature padnu na -10°C, razlika je 30°C – što znači da vam je pritisak u gumama pao za oko 0,3 bara, dakle na svega 1,9 bara. To je već ispod preporučene vrednosti za većinu vozila.

Iz tog razloga, posebno je važno proveriti pritisak pri prelasku s letnjih na zimske gume i obrnuto, ali i generalno jednom mesečno tokom zimskih meseci.

Drugi važan detalj: pritisak uvek merite na hladnim gumama. Idealno – pre nego što ste krenuli, ili najkasnije 30 minuta nakon kraće vožnje. Nakon duže vožnje, gume se zagreju i pritisak privremeno poraste za 0,2 do 0,4 bara. Ako u tom momentu merenje pokaže 2,2 bara i vi „ispustite“ malo da smanjite pritisak, zapravo ćete ispumpati gume. Pravi pritisak je uvek pritisak na hladno, kojeg propisuje proizvođač.

Ako ste primorani da merite pritisak na toplim gumama, proizvođači preporučuju da dodate 0,3 bara na preporučenu vrednost i proverite opet kada se gume ohlade.

Prevelik pritisak u gumi – posledice

Mnogi vozači misle da „malo više“ uvek znači bolje – nije tako.

Prenapumpana guma manje dodiruje podlogu. Centralni deo gaznog sloja postaje ispupčen i jedino taj uski pojas dolazi u kontakt sa asfaltom. Posledice su višestruke:

• Prvo, dolazi do neravnomernog trošenja gume – trošiće se samo centralni deo šare, dok će bočni delovi ostati netaknuti. Guma će biti „istrošena“ znatno pre svog prirodnog veka.
• Drugo, prianjanje se pogoršava. Manja kontaktna površina znači manje trenja, što direktno produžava zaustavni put – i to na suvom asfaltu, ne samo na mokrom.
• Treće, upravljanje postaje otežano. Prenapumpana guma osetljivija je na neravnine i udarna opterećenja, a odbijanje o neravnine otežava precizno upravljanje.
• Konačno, postoji i rizik od pucanja gume, naročito kada se na već prenapumpanu gumu doda dodatno zagrevanje pri velikim brzinama. Unutrašnji pritisak može premašiti nosivost strukture gume.

Premali pritisak u gumi – posledice

Premalo napumpane gume su, prema statistikama, znatno češći problem od prenapumpanih – i uzrokuju ozbiljne posledice.

Guma koja je premalo napumpana prekomerno se deformiše pri kontaktu sa podlogom. Bočni delovi gume savijaju se više nego što bi trebalo, a to stvara sledeće probleme:

• Prekomerno zagrevanje. Promena oblika gume pri svakom okretaju generiše toplotu unutar strukture gume. Ova toplota razgrađuje gumenu smešu i strukturu – što može dovesti do iznenadnog pucanja gume, naročito pri većim brzinama i dužim vožnjama.
• Povećana potrošnja goriva. Nedovoljno napumpana guma ima veći otpor kotrljanja, što znači da motor mora da troši više energije za svaki kilometar. Istraživanja pokazuju da guma napumpana za 0,5 bara manje od preporučenog može povećati potrošnju goriva za 2 do 4 procenta. Godišnje, to nije zanemarljiva suma.
• Neravnomerno trošenje – ali ovaj put troše se bočni delovi šare.
• Kompromitovana stabilnost. Nedovoljno napumpana guma kasni u reakcijama na okretanje volana, što pogoršava odziv vozila u naglim manevrima.

Kada i kako proveravati pritisak u gumama?

Koliko često? Preporuka stručnjaka je da se pritisak proverava jednom mesečno i obavezno pre svakog dužeg putovanja. Pored toga, obavezna provera bi trebalo da bude pri promeni sezone i guma – i letnjih i zimskih.

Kada meriti? Uvek na hladnim gumama – pre nego što ste krenuli ili nakon kratke vožnje (do 3 km). Na toplim gumama pritisak je lažno viši.

Čime meriti? Digitalni manometri su najtačniji i koštaju svega nekoliko stotina dinara. Pumpe na benzinskim stanicama imaju ugrađene manometre koji su uglavnom pouzdani, ali ih je preporučljivo redovno porediti s referentnim uređajem. Analogni manometri u obliku olovke su praktični, ali manje precizni.

Postupak: Skinite kapicu sa ventila, prislonite manometar, očitajte vrednost. Ako je pritisak prenizak – dopumpajte. Ako je previsok – pritisnite mali pin unutar ventila da ispustite malo vazduha. Ponovo proverite. Vratite kapicu.

TPMS sistem – elektronski nadzor pritiska

Sva putnička vozila proizvedena u EU posle 2014. godine obavezno imaju TPMS (Tire Pressure Monitoring System) – sistem za elektronski nadzor pritiska u gumama. Senzori u točkovima konstantno prate pritisak i javljaju vozaču na instrument tabli kada pritisak padne ispod određene vrednosti.

Ovo je odlična pomoćna tehnologija, ali ne sme zameniti redovnu ručnu proveru.

Za to postoje dva razloga:

• Prvo, TPMS obično signalizira tek kada pritisak padne za oko 25% ispod preporučene vrednosti – što je već ozbiljan pad.
• Drugo, senzori su baterijski napajani i imaju ograničen vek trajanja (obično 5–10 godina). Kada senzor otkaže ili baterija u njemu bude potrošena, sistem više ne funkcioniše, ali to nije uvek odmah jasno vozaču.

Zaključak

Pritisak u gumama je mali detalj koji ima veliki uticaj na trajanje pneumatika, kao i na vašu vožnju. Pravilan pritisak čuva gume, smanjuje potrošnju goriva, skraćuje zaustavni put i čini vožnju stabilnijom i sigurnijom. Nepravilan pritisak – bilo previsok ili prenizak – ubrzava habanje guma, povećava troškove i može ugroziti bezbednost.

Opšte smernice su: 2,0 do 2,5 bara za putnička vozila, uz obaveznu proveru nalepnice na vozačevim vratima za tačnu vrednost prilagođenu vašem modelu. Merenje vršite na hladnim gumama, jednom mesečno, i obavezno pri promeni guma. Zimski period posebno zahteva pažnju, jer temperature direktno utiču na pritisak.

Ako imate pitanja o pritisku, gumama ili servisu, kontaktirajte nas – u Čajka M rado pomažemo svakom vozaču da donese pravu odluku.